Обухвата, између осталог: 1. чување носних самогласника (најчешће синхронијских), нпр. z\u0105b<\/i> : zãbë<\/i>, пољски z\u0105b<\/i> : z\u0119by<\/i>, и диспалатализацију прасловенског *e>’a<\/i> : wierzëc<\/i> : wiara<\/i>, пољски wierzy\u0107<\/i> : wiara<\/i>; 2. архаичне и реликтне особине севернокашупских дијалеката, које откривају некадашње везе са полапским језиком : ‘ar<ŕ<\/i> (сонант) : cwiardi<\/i>, пољски twardy<\/i>; ô\u0142<*l\/\/*l’<\/i> (сонант) : dô\u0142d\u017ci<\/i>, wô\u0142k<\/i>, пољски d\u0142ugi<\/i>, wilk<\/i>; група T\u0142oT<*TărT<\/i> : warna<\/i>, пољски wrona<\/i>; осим тога, ту спада и слободни покретни акценат и чување у траговима (алтеранацијама), некадашње опозиције квантитета акцента: дужина вокализма у корену praesentis и краткоћа у другим формама глагола III и IV конјугације по А. Лескину (A. Leskien): gôdô<\/i> : gadac<\/i>, spiéwô<\/i> : spiewac<\/i>; 3. Истовремене везе са источном Лехијом, то јест дијалектима континенталне Пољске, представљају, између осталог, средњовековни процеси re-<\/i>, je-< ră-<\/i>, jă-<\/i> : rek<\/i>, jerzmo<\/i>, пољски rak<\/i>, jarzmo<\/i> или –k<\/i>, -c<*-ъkъ<\/i>, *-ьcь<\/i> : kotk<\/i>, ojc<\/i>, пољски kotek<\/i>, ojciec<\/i>; може се још поменути и реликтно z<\/i>< dz<\/i> : mizë≤midzë<\/i>, пољски mi\u0119dzy<\/i>. Као и на целом пољском дијалекатском подручју дошло је до промене боје (XV\/XVI век) дугих ā<\/i>, ō<\/i>, ē<\/i> у тако зване стиснуте ô<\/i>, \u0443<\/i>, é<\/i> : d\u017côd<\/i>, d\u00f3\u0142<\/i>, chléb<\/i>, пољски dziad<\/i>, d\u00f3\u0142<\/i>, chleb<\/i>. Типично кашупске карактеристике су: а) старије: i<į<*\u0119<\/i> (без прегласа) (XII век) : trisc<\/i>, пољски trz\u0105\u015b\u0107<\/i>; s<\/i>, z<\/i>, c<\/i>, dz<\u015b<\/i>, \u017a<\/i>, \u0107<\/i>, d\u017a<\/i> (од друге половине XII века) : sedzec<\/i>, пољски siedzie\u0107<\/i> ; ë<ĭ<\/i>, ў<\/i>, ŭ<\/i> (половина XVII века) : \u017cëda<\/i>, dëmu<\/i>, lëdu<\/i>, пољски \u017cyda<\/i>, dymu<\/i>, ludu<\/i>; б) новије, из XIX века: cz<\/i>, d\u017c Литература: Atlas j\u0119zykowy kaszubszczyzny i dialekt\u00f3w s\u0105siednich<\/i>, Wroc\u0142aw, 1964-1978; J. Majowa, Kaszuby i obszary dialekt\u00f3w s\u0105siednich jako tereny oddzia\u0142ywa\u0144 j\u0119zykowych bieguna zachodnio- i wschodnios\u0456owia\u0144skiego<\/i>, Studia z Filologii Polskiej i S\u0456owia\u0144skiej, 17, 1978, str. 145-182.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Одредница из књиге Кашупски језик, језички саветник (J\u0119zyk kaszubski, poradnik encyklopedyczny, уредник Јежи Тредер), Gda\u0144sk, Uniwersytet Gda\u0144ski, Oficyna Czec, 2002.<\/p>\n \u043f\u0440\u0435\u0432\u0435\u043e \u0441\u0430 \u043f\u043e\u0459\u0441\u043a\u043e\u0433 \u0414\u0443\u0448\u0430\u043d-\u0412\u043b\u0430\u0434\u0438\u0441\u043b\u0430\u0432 \u041f\u0430\u0436\u0452\u0435\u0440\u0441\u043a\u0438<\/p>\n