Назив који се користи за означавање numerus dualis<\/i> у великом броју језика, попут старогрчког, старословенског. Данас у лужичком и словеначком осим једнине (n. singularis<\/i>) и множине (n. pluralis<\/i>) постоји и двојина. Порекло води отуд што је човек рачунао двема рукама, ногама и органима човечијег и животињског тела, који се јављају у паровима. Ти облици су били примењивани на придеве, бројеве, заменице и глаголе, са којима су именице у конгруенцији. Двојина је као посебан флексијски облик донедавно постојала и у кашупском језику; примењивали су је нпр. Ј. Трепчик (J. Trepczyk), Ф. Цејнова (F. Ceynowa) ју је називао dvojôk<\/i> (једнина jedinôk<\/i>, множина wielerôk<\/i>). Данас њени бројни облици имају значење множине, нпр. не само dwie rãce<\/i>, већ и szterë rãce<\/i>, увек може да се употреби у инструменталу множине: nogama<\/i>, snopama<\/i>, z Nowakama<\/i> (може се такође писати и изговарати –\u00f3ma<\/i>). У заменицама и глаголима облици двојине се користе за означавање већег броја особа (плурална функција), нпр. wa jidzeta<\/i>, gôdôta<\/i>, jidzta<\/i>, gadôjta\/m\u00f3wta<\/i>, за једну поштовану особу се користи облик множине: Wë jidzece<\/i>, gôdôce<\/i>, jidzce<\/i>, gadâjce\/môwce<\/i>.<\/p>\n
Литература: J. Majowa, Formy dualne we wsp\u00f3\u0142czesnej kaszubszczy\u017anie<\/i>, Studia z Filologii Polskiej i S\u0142owia\u0144skiej, 15, 1976, str. 81-85.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Одредница из књиге Кашупски језик, језички саветник (J\u0119zyk kaszubski, poradnik encyklopedyczny<\/i>, уредник Јежи Тредер), Gda\u0144sk, Uniwersytet Gda\u0144ski, Oficyna Czec, 2002.<\/p>\n
Превео са пољског Душан-Владислав Пажђерски<\/p>\n