Duchowne piesnie D. Marcina Luthera ÿ ÿnßich naboznich m\u0119z\u00f3w Zniemieckiego w Slawiesky i\u0119zik wilozone Przes Szymana Krofea, sluge slowa Bozego w Bytowie<\/i>, штампане у Гдањску 1568, у штампарији Јакуба Родеа (Jakub Rhode). Једини сачувани примерак се налази у жупном архиву у Смолђину (Smo\u0142dzino), а пронашао ју је 1896. године Ф. Тецнер (F. Tetzner). Језичку анализу је извршио Ф. Лоренц (F. Lorentz, 1898, 1912), а пажњу су им посветили и Ј. Ленговски (J. \u0141\u0119gowski, 1899) и З. Шултка (Z. Szultka, 1994). Х. Ј. Камињска (H. J. Kami\u0144ska) и Х. Поповска-Таборска (H. Popowska-Taborska) су своју анализу засновале на фототипском реиздању Р. Олеша (R. Olesch) у Келну: S. Krofey, Geistliche Lieder D. Martin Luthers und anderer frommer männer…, Danzig, 1586, Nachdruck besorgt von R. Olesch<\/i>, Böhlau Verlag, Köln-Graz, 1958. Олеш, као непосредни извор превода песама у 1. делу Крофејеве песмарице, наводи Geystliche Lieder Mit einer newen vorrhede D. Marth. Luth.<\/i> Валентина Бабста (Valentin Babst, Leipzig, 1545). Преводи Лутерових песама у другим пољским песмарицама се не слажу са Крофејевом верзијом и треба претпоставити да је Крофеј бар део свог превода урадио самостално. У своју песмарицу је уврстио религијске песме Stara Piesnia<\/i>, Stare Piesnie<\/i>, Piesn Polska<\/i>. Оне представљају доказ о пасторовим везама са пољском црквеном традицијом. Може да се претпостави да је Крофеј, добро познајући тадашњу пољску књижевност, своје преводе протестанских песама, као и пољских превода католичких песама, које је додао својој књизи, намерно снабдео себи познатом лексиком словињско-кашупском и неким специфичним фонетским карактеристикама (нпр. i < \u0119<\/i>; s<\/i>, z<\/i>, c<\/i>, dz<\/i> уместо \u015b, \u017a, \u0107, d\u017a), као и морфолошких из тих области. Чинио је то свестан главног задатка: „aby potim wi\u0119ce potrzebnich Ksi\u0119gow w te mowie wylozono y wiednoscy kazania slowa Bozego y piesen Synu Bozemu dale wiekuia Cerkiew y pospolstwo westrzod tych Ludzy zbierano by\u0107 moglo“ (цитат из Предговора). Свој језик је називао slawi\u0119skim<\/i>, надовезујући се на назив словињски<\/i> за обележавање језика из околине селâ Гардно (Gardno) и Смолђино (Smo\u0142dzino). Заједно са његовим делом укоричен је и рукопис, као додатак, са 56 песама и једном молитвом, вероватно с почетка XVIII века (једна од песама је означена датумом: 1709), које је писало неколико преписивача. Неке песме се доводе у везу са пољским узорима, нпр. две песме Јана Кохановског (Jan Kochanowski). Поједине партије су снажно засићене кашубизмима и брижљиво записане.<\/p>\n
Литература: Kaszubszczyzna<\/i>, red. E. Breza, Opole, 2001; F. Lorentz, Исчезнувший диалект поморский<\/i>, Известия Отдел. русс. јаз. и словесности, АН<\/i>, XVII, 1912, кн. 4, с. 140-161; H. J. Kami\u0144ska, O j\u0119zyku Szymona Krofeya, autora t\u0142umaczenia Duchownych Piesni Lutra z 1586 roku<\/i>, Rocznik Naukowo-Dydaktyczny WSP w Rzeszowie, Nauki Humanistyczne, 1965, z. 2, str. 115-134; H. Popowska-Taborska, Pomorska polszczyzna utrwalona w dziele Szymona Krofeja<\/i>, у: Polszczyzna regionalna Pomorza<\/i>, 7, 1996, str. 7-22; Z. Szultka, Pi\u015bmiennictwo polskie i kaszubskie Pomorza Zachodniego od XVI do XIX wieku<\/i>, Pozna\u0144, 1994; J. Zawadzka, Uwagi o j\u0119zyku r\u0119kopismiennego dodatku do smo\u0142dzi\u0144skiego egzemplarza Krofeya<\/i>, Studia z Filologii Polskiej i S\u0142owianskiej, 16, 1977, str. 137-147.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Одредница из књиге Кашупски језик, језички саветник (J\u0119zyk kaszubski, poradnik encyklopedyczny<\/i>, уредник Јежи Тредер), Gda\u0144sk, Uniwersytet Gda\u0144ski, Oficyna Czec, 2002.<\/p>\n
Превео са пољског Душан-Владислав Пажђерски<\/p>\n