Акценатски квантитет (дужина) у кашупском језику

Кашупски квантитет = jiloczas, dolżëna. За раније проучаваоце и Ф. Лоренца (F. Lorentz) представљао је неспорну чињеницу, у коју сумња З. Стибер (Z. Stieber) у чланку Питање кашупског квантитета (Zagadnienie iloczasu kaszubskiego, Sprawozdania PAU, 1950, str. 503-508), доказујући „непрецизности“ у регистрованом језичком материјалу Г. Броњиша (G. Bronisch) и Ф. Лоренца, посвећеном тој теми; фонолошки квантитет је нестао око 1900. због снажног акцента (као у пољском језику). Од њега је остала дужина самогласника у корену презента и кратак акценат у осталим облицима глагола III и IV конјугације (према А. Лескину – A. Leskien), до којих долази у алтернацијама типа gôdô : gadac, spiéwo : spiewac. Потврдила су то каснија истраживања Х. Поповске-Таборске (H. Popowska-Taborska) и З. Тополињске (Z. Topolińska), а у словињском В. Штокхофа (W. Stokhof).

Литература: E. Kamińska, J. Pałkowska, Z historii badań nad gwarami kaszubskimi, Rocznik Gdański, 15/16, 1956/1957, Gdańsk, 1958, стр. 34-35; Z. Stieber, Elementy prozodii w dialektach kaszubskich (iloczas, intonacja wyrazowa, przycisk wyrazowy), Slavia, XXVI, 3, 1957, str. 362-364.