Диспалатализација (губљење палаталности) у кашупском језику

Кашупски ucwiardzenié, представља појаву губитка мекоће самогласника, која се тиче конститутивног кашупског кашубљења, то јест, отврдњавања средњонепчаних ś, ź, ć, dź → s, z, c, dz, на пример, sedzec; само на југу у деминутивима и тепањима чува се мекоћа: babusia, Brunisia, bazia ‘овчица’, miś, truś ‘кунић’. На југу и у централним Кашубима јавља се такође и ново ć, _З’, од меких k’, g’. Промена *t’, *d’ → ć, _З’ на југу и југозападу је ограничена, на пример, bratin, matinka, nôdeja, nawiedënë, tãtół ‘детлић’. Отврдњавање ń у n, на пример, granca, kón, kónsczi, ne je ‘није’, ny ma ‘нема’, се јавља чешће или ређе на територији целих Кашуба, али највише у билачким говорима, изузетно на југоистоку. Такав иззговор је познавао још и Ф. Цејнова (F. Ceynowa), а потврдио Г. Броњиш (G. Bronisch). З. Стибер (Z. Stieber) ту промену објашњава утицајем доњонемачког. Секундарно се појављује изговор са меким ń, типа fuńt, gruńt, testameńt (средишњи и јужни дијалекти), fuńdament, hańdel (северозападни) и тако даље, а такође, prińc/princ, wińc/winc, rozéńc/rozénc, zéńc/zénc, само на југу przyjsc, wijsc. Отврдло је и l, на пример, lës, olëwa. Делимично су се сачували уснени меки у крајњој позицији, на пример, karpś, као и č’, dž’, š’, ž’, ř’.

Литература: E. Breza, J. Treder, Gramatyka kaszubska. Zarys popularny, Gdańsk, 1981, 32; H. Popowska-Taborska, Ślady niezafrykatyzowanych t’, d’ w dialektach kaszubskich, Rocznik Slawistyczny, XXX, 1969, str. 38-42.