Приморски дијалекти

Приморски дијалекти

Приморски дијалекти (dialekty pomorskie) се простиру или су се простирали у гдањском Приморју (Pomorze Gdańskie) у Пољској, на целом западном Приморју (Pomorze Zachodnie, то јест, средишњем обухватајући и Шчећин – Szczecin), као и у Меклембургу, заједно са Ругијом (Рујан), све до реке Траве (Trawe) на западу. У Немачком језику се део Приморја западно од реке Одре (Odra) зове Форпомерн (Vorpommern), а део на истоку од Одре до лемборског (Lębork) и битовског (Bytów) краја – Хинтерпомерн (Hinterpommern). Термин приморски дијалекти се користи да се означе стари словенски дијалекти, којима се користило становништво Приморја пре његове германизације. Ти су се дијалекти задржали дуже на територији источног Приморја, за разлику од западног дела. Знање о тим дијалектима се заснива на анализи властитих именица, које су сачуване у средњовековним и каснијим документима, писаних на латинском и немачком језику, као и на мапама. Зато, између осталог, не говоримо о приморском језику, већ о дијалектима. Језичка карактеристика приморских дијалеката се заснива на око 20 језичких особина, које су суштинске за тај део лехицких језика. Између дијалеката западног Приморја и Ругије или Меклембурга не постоје квалитативне разлике. И ту и тамо доминирају извесне фонетске карактеристике (посебно TarT; од сонанта *l и *l’; мешање о- са vo-), као и консенквентност у оквиру других промена. На терену Меклембурга допиру извесне особине полапског језика, иако се појављују неконсеквентно и различитог су интензитета. То су: примена *vo- у vi- пред палаталним самогласником, на пример, назив Willssne (*Olьšьn-, упоредити пољско olszyna); промена у пред усненим сугласником у дифтонг oi, на пример, назив Boytin (*Bytin-); вокализација слабих јерова, на пример, назив Gamele (*Chъmelь, упореди пољски chmiel); промена групе al између сугласника у (према пољском lo), на пример, назив Glaue (*Glova, упоредити пољско głowa). Приморски дијалекат су у прошлости чинили ланац повезаних елемената, који су систематско прелазили једни у друге. Својим источним крајем су били повезани са пољским језиком, а западним са полапским.

Литература: M. Jeżowa, Dawne słowiańskie dialekty Maklemburgii w świetle nazw miejscowych i osobowych, cz. I-II, Wrocław, 1961-1962; E. Rzetelska-Feleszko, J. Duma, Językowa przeszłość Pomorza Zachodniego na podstawie nazw miejscowych, Warszawa, 1996.

Овај унос је објављен под Језик / Język / Jãzëk / Sprache / Language. Забележите сталну везу.