Duchowne piesnie D. Marcina Luthera

Duchowne piesnie D. Marcina Luthera ÿ ÿnßich naboznich męzów Zniemieckiego w Slawiesky ięzik wilozone Przes Szymana Krofea, sluge slowa Bozego w Bytowie, штампане у Гдањску 1568, у штампарији Јакуба Родеа (Jakub Rhode). Једини сачувани примерак се налази у жупном архиву у Смолђину (Smołdzino), а пронашао ју је 1896. године Ф. Тецнер (F. Tetzner). Језичку анализу је извршио Ф. Лоренц (F. Lorentz, 1898, 1912), а пажњу су им посветили и Ј. Ленговски (J. Łęgowski, 1899) и З. Шултка (Z. Szultka, 1994). Х. Ј. Камињска (H. J. Kamińska) и Х. Поповска-Таборска (H. Popowska-Taborska) су своју анализу засновале на фототипском реиздању Р. Олеша (R. Olesch) у Келну: S. Krofey, Geistliche Lieder D. Martin Luthers und anderer frommer männer…, Danzig, 1586, Nachdruck besorgt von R. Olesch, Böhlau Verlag, Köln-Graz, 1958. Олеш, као непосредни извор превода песама у 1. делу Крофејеве песмарице, наводи Geystliche Lieder Mit einer newen vorrhede D. Marth. Luth. Валентина Бабста (Valentin Babst, Leipzig, 1545). Преводи Лутерових песама у другим пољским песмарицама се не слажу са Крофејевом верзијом и треба претпоставити да је Крофеј бар део свог превода урадио самостално. У своју песмарицу је уврстио религијске песме Stara Piesnia, Stare Piesnie, Piesn Polska. Оне представљају доказ о пасторовим везама са пољском црквеном традицијом. Може да се претпостави да је Крофеј, добро познајући тадашњу пољску књижевност, своје преводе протестанских песама, као и пољских превода католичких песама, које је додао својој књизи, намерно снабдео себи познатом лексиком словињско-кашупском и неким специфичним фонетским карактеристикама (нпр. i < ę; s, z, c, dz уместо ś, ź, ć, dź), као и морфолошких из тих области. Чинио је то свестан главног задатка: „aby potim więce potrzebnich Księgow w te mowie wylozono y wiednoscy kazania slowa Bozego y piesen Synu Bozemu dale wiekuia Cerkiew y pospolstwo westrzod tych Ludzy zbierano być moglo“ (цитат из Предговора). Свој језик је називао slawięskim, надовезујући се на назив словињски за обележавање језика из околине селâ Гардно (Gardno) и Смолђино (Smołdzino). Заједно са његовим делом укоричен је и рукопис, као додатак, са 56 песама и једном молитвом, вероватно с почетка XVIII века (једна од песама је означена датумом: 1709), које је писало неколико преписивача. Неке песме се доводе у везу са пољским узорима, нпр. две песме Јана Кохановског (Jan Kochanowski). Поједине партије су снажно засићене кашубизмима и брижљиво записане.

Литература: Kaszubszczyzna, red. E. Breza, Opole, 2001; F. Lorentz, Исчезнувший диалект поморский, Известия Отдел. русс. јаз. и словесности, АН, XVII, 1912, кн. 4, с. 140-161; H. J. Kamińska, O języku Szymona Krofeya, autora tłumaczenia Duchownych Piesni Lutra z 1586 roku, Rocznik Naukowo-Dydaktyczny WSP w Rzeszowie, Nauki Humanistyczne, 1965, z. 2, str. 115-134; H. Popowska-Taborska, Pomorska polszczyzna utrwalona w dziele Szymona Krofeja, у: Polszczyzna regionalna Pomorza, 7, 1996, str. 7-22; Z. Szultka, Piśmiennictwo polskie i kaszubskie Pomorza Zachodniego od XVI do XIX wieku, Poznań, 1994; J. Zawadzka, Uwagi o języku rękopismiennego dodatku do smołdzińskiego egzemplarza Krofeya, Studia z Filologii Polskiej i Słowianskiej, 16, 1977, str. 137-147.