Билачење (кашупски bëlaczenié, пољски bylaczenie)
Означава изговор Билака (видети, кашупски Bëlôki, пољски Bylacy) l уместо ł на пример bél, bëla, bëlo. Назив води порекло од изговора наведених речи. Процес региструје још А. Гиљфердинг (1856) и код Словињаца. З. Стибер (Z. Stieber) сматра да се ради о „касном фонетском германизму, иако је несумњиво старији од отврдњавања ń“, али З. Тополињска (Z. Topolińska) убедљиво ту промену објашњава унутрашњим кашупским развојем консонантизма; за архаизам га сматра К. Дејна (K. Dejna). У писаној речи на тај процес наилазимо, између осталог, код Ј. Джежџона (J. Drzeżdżon), Т. Јаблоњског (T. Jabłoński), К. Музе (K. Muza), А. Нецела (A. Necel), М. Селина (M. Selin).
(Литература: E. Breza, J. Treder, Gramatyka kaszubska. Zarys popularny, Gdańsk, 1981; Z. Topolińska, Kaszubski rozwój *ł, Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej, 5, 1965, str. 451-456)