Јежи Тредер
Историјска дијалектологија кашупског језика
Обухвата, између осталог: 1. чување носних самогласника (најчешће синхронијских), нпр. ząb : zãbë, пољски ząb : zęby, и диспалатализацију прасловенског *e>’a : wierzëc : wiara, пољски wierzyć : wiara; 2. архаичне и реликтне особине севернокашупских дијалеката, које откривају некадашње везе са полапским језиком : ‘ar<ŕ (сонант) : cwiardi, пољски twardy; ôł<*l//*l’ (сонант) : dôłdżi, wôłk, пољски długi, wilk; група TłoT<*TărT : warna, пољски wrona; осим тога, ту спада и слободни покретни акценат и чување у траговима (алтеранацијама), некадашње опозиције квантитета акцента: дужина вокализма у корену praesentis и краткоћа у другим формама глагола III и IV конјугације по А. Лескину (A. Leskien): gôdô : gadac, spiéwô : spiewac; 3. Истовремене везе са источном Лехијом, то јест дијалектима континенталне Пољске, представљају, између осталог, средњовековни процеси re-, je-< ră-, jă- : rek, jerzmo, пољски rak, jarzmo или –k, -c<*-ъkъ, *-ьcь : kotk, ojc, пољски kotek, ojciec; може се још поменути и реликтно z< dz : mizë≤midzë, пољски między. Као и на целом пољском дијалекатском подручју дошло је до промене боје (XV/XVI век) дугих ā, ō, ē у тако зване стиснуте ô, у, é : dżôd, dół, chléb, пољски dziad, dół, chleb. Типично кашупске карактеристике су: а) старије: i<į<*ę (без прегласа) (XII век) : trisc, пољски trząść; s, z, c, dz<ś, ź, ć, dź (од друге половине XII века) : sedzec, пољски siedzieć ; ë<ĭ, ў, ŭ (половина XVII века) : żëda, dëmu, lëdu, пољски żyda, dymu, ludu; б) новије, из XIX века: cz, dż
Литература: Atlas językowy kaszubszczyzny i dialektów sąsiednich, Wrocław, 1964-1978; J. Majowa, Kaszuby i obszary dialektów sąsiednich jako tereny oddziaływań językowych bieguna zachodnio- i wschodniosіowiańskiego, Studia z Filologii Polskiej i Sіowiańskiej, 17, 1978, str. 145-182.