Јежи Тредер
Пољски дијалекти
Пољски дијалекти су: 1. малопољски, који заузима простор југоисточне Пољске (на северу до Катовица (Katowice), Ловича (Łowicz), на истоку иза Лублина (Lublin), на југу долази до Ораве (Orawa) и Спиша (Spisz); карактеристике: мазужење (без источних говора), то јест замена sz, ż, cz, dż са s, z, c, dz, на пример syja, zaba, capka, rózdzka; додавање звучности (изван сандомјерског – Sandomierz – и лублинског краја), на пример brad ojca, kod masz, jezdem; прелазак крајњег -ch у -k (на Спишу у -f), на пример grok, (na) nogak, robiłek ‘радио сам’; 2. експанзивни мазовјецки, који заузима северно и средњоисточно подручје (на пример Мазовше – Mazowsze – са Мазурима – Mazury, Курпје – Kurpie, Подлаше – Podlasie, Вармју – Warmia, Остроцки крај – Ostródzkie); карактеристике: мазужење (види горе), озвучавање, на пример brat ojca, kot nasz, jestem; декомпоновани изговор уснених меких типа psiwo/pchiwo, bziałi/bchiałi, fsigura/figura, (w)zianek/(w)chianek, (m)niasto; изједначавање y са i, на пример dimi; тврдо l испред i, на пример l∙ipa, изостанак дифтонга; 3. шлески, на југозападу и на чешкој страни: широки изговор предњег назала, на пример gąś, miąso, widza ta lumpa, на северу мазужење (види горе); -ch не прелази у -k (као горе); 4. великопољски заузима простор средњозападне Пољске: нема мазужења; озвучавање (види горе), склоност ка дифтонгизацији, на пример kuoza, uokuo, myi ‘ми’, као и сливање wo- са o-, на пример uołów ‘олово’, uołać ‘звати’, декомпонован и сужени изговор предњег носног самогласника, на пример gęś, gynś, mięso, zemby/zymby, варијантност завршетка -ov- (после тврдог), према -ev- (после меког), на пример domowy, али wiśniewy; 5. [по мишљењу великог броја пољских лингвиста. – прим. прев. ДВП] кашупски дијалекат на северу Пољске, код ушћа Висле (Wisła). Осим тога на теренима који су после 1945. враћени Пољској, на западу и на северу, а који су пре тога били подвргнути германизацији, сусрећу се мешани дијалекти (детаљан опис у одредници Кашупски дијалекти).
Литература: K. Dejna, Dialekty polskie, Wrocław, 1973, 1993; K. Nitsch, Dialekty języka polskiego, Kraków, 1957.