Јежи Тредер
Еволуција кашупског језика
Тај процес је очит. Неке архаичне карактеристике кашупског језика се повлаче: 1. оне које се доводе у везу са полапским језиком: ’ar < *ŕ (сонант), нпр. miartwi (упоредити пољско martwy); стапање сонаната *lo и *lo’, нпр. miôłniô поред môłnia, *tort > tart, нпр. parmień (упоредити пољско promień), осим тога, нестаје покретни акценат на рачун сибиларизације; 2. оне које се доводе у везу са пољским језиком: некадашње севернопољско ra- > re- и ja- > je-, нпр. remię, jeskulëca; некадашње великопољско -k, -c, уступа место на југу Кашуба -ek, -ec, нпр. kotek, krawiec; ř од *ŕ итд. Мање-више до 1900. године је постојао квантитет акцента. Долази до великог броја иновација. Најстарија је била промена *ę (непреглашеног у o) > į (носно, кратко и дуго), које су извршене у ХII в, на шта указују текстови типа Mislicyn 1209, Prusicino 1279, овековеченим у Gościcino и Gostycyn, dosignie, jagnica, midzy (Krofej 1586). До тзв. кашубљења (нпр. sedzec) је могло да дође у ХIII в, потврђено је у преводима Крофеја (1586). Најкасније половином ХVII в. је настало кашупско „шва“ (ë), које потврђује Понтанус (Pontanus), нпр. trzemac, urechlenie. Данас специфично кашупска (раније и у регионима Крајна – Krajna и Бори – Bory) тзв. африкатизација k’, g’ у č’, dž’, нпр. taczé nodżi, могла је настати већ у ХVI в. (нпр. Radczi ‘Radki’ 1593), а посведочена је малобројним примерима А. Хилфердинга, а није их приметио Ф. Цејнова (F. Ceynowa). Промену ł > l (билачење – bylaczenie), нпр. lowic код Словињаца у потпуности илуструју Хилфердингови текстови, спомиње их Цејнова, региструје Броњиш (Bronisch). Могу се понудити и примери из флексије, нпр. развој промене придевских именица или промена бројева. У тој еволуцији о кашупским специфичностима су одлучивале све карактеристике (процеси) заједно, али важније су системске иновације, које су удаљавале кашупски језик од осталих и утицали на његов даљи самостални развој.