Јан Стањислав Бистроњ

Јан Стањислав Бистроњ (Jan Stanisław Bystroń, 1892-1964), етнолог и фолклориста, књижевни историчар, аутор антологије Пољска народна песма (Polska pieśń ludowa, 1920, 1945), рада Етнографија Пољске (Etnografia Polski, 1947) и монографије Пољске пословице ( Przysłowia polskie , 1933), у којима интерпретира неколико кашупских пословица; у етнографским радовима узима у обзир материјал с Приморја (Pomorze), између осталог, ономастички, на пример у раду Имена и надимци пољских племенских и локалних група у пољским презименима (Nazwy i przezwiska polskich grup plemiennych i lokalnych, Prace i Materiały Antropologiczno-Archeologiczne i Etnograficzne, III, 1925, str. 95-146). У Пољским презименима (Nazwiska polskie, 1927, 3. издање 1993) обрађује и кашупска презимена.

(Литература: Encyklopedia języka polskiego, red. S. Urbańczyk i M. Kucała, wyd. 3, Wrocław, 1999; Słownik folkloru polskiego, red. J. Krzyżanowski, Warszawa, 1963)

Објављено под Аутори / Autorzy / Autorowie / Autoren / Authors | Коментари су искључени на Јан Стањислав Бистроњ

Билачење

Билачење (кашупски bëlaczenié, пољски bylaczenie)

Означава изговор Билака (видети, кашупски Bëlôki, пољски Bylacy) l уместо ł на пример bél, bëla, bëlo. Назив води порекло од изговора наведених речи. Процес региструје још А. Гиљфердинг (1856) и код Словињаца. З. Стибер (Z. Stieber) сматра да се ради о „касном фонетском германизму, иако је несумњиво старији од отврдњавања ń“, али З. Тополињска (Z. Topolińska) убедљиво ту промену објашњава унутрашњим кашупским развојем консонантизма; за архаизам га сматра К. Дејна (K. Dejna). У писаној речи на тај процес наилазимо, између осталог, код Ј. Джежџона (J. Drzeżdżon), Т. Јаблоњског (T. Jabłoński), К. Музе (K. Muza), А. Нецела (A. Necel), М. Селина (M. Selin).

(Литература: E. Breza, J. Treder, Gramatyka kaszubska. Zarys popularny, Gdańsk, 1981; Z. Topolińska, Kaszubski rozwój *ł, Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej, 5, 1965, str. 451-456)

Објављено под Језик / Język / Jãzëk / Sprache / Language | Коментари су искључени на Билачење

Билаци

Билаци (пољски Bylacy, кашупски Bëlôki). Кашупска језичка група која настањује Кемпу Сважевску (Kępa Swarzewska), Кемпу Оксивску (Kępa Oksywska), Кемпу Пуцку (Kępa Pucka) и полуострво Хел (Hel, кашупски Bëlôki: na Bëlôkach), названа по билачењу (видети) и која говори билачким говорима. Позната је још из 19. века, тј. од истраживања А. Гиљфердинга. Детаљније ју је проучавао Г. Брониш (G. Bronisch), издвајајући на њеном подручју (осим поменутих: град Пуцк (Puck) и село Полчино (Połczyno), жупу Мехово (Mechowo) и Стажино – Starzyno) 6 говора, а посебно је описао јастарски (Jastarnia). Полубилаци (Półbylacy) настањују Кемпу Жарновјецку (Kępa Żarnowiecka).

 

(Литература: E. Kampińska i J. Pałkowska, Z historii badań nad gwarami kaszubskimi, Rocznik Gdański, 15/16, 1956/1957, Gdańsk, 1958)

Објављено под Земља / Ziemia / Zemia / Land / Land | Коментари су искључени на Билаци

Билаци

Билаци (кашупски Bëlôki, пољски Bylacy). Kашупска језичка група која настањује Кемпу Сважевску (Kępa Swarzewska), Кемпу Оксивску (Kępa Oksywska), Кемпу Пуцку (Kępa Pucka) и полуострво Хел (Hel, кашупски Bëlôki: na Bëlôkach), названа по билачењу (видети) и која говори билачким говорима. Позната је још из 19. века, тј. од истраживања А. Гиљфердинга. Детаљније ју је проучавао Г. Брониш (G. Bronisch), издвајајући на њеном подручју (осим поменутих: град Пуцк (Puck) и село Полчино (Połczyno), жупу Мехово (Mechowo) и Стажино – Starzyno) 6 говора, а посебно је описао јастарски (Jastarnia). Полубилаци (Półbylacy) настањују Кемпу Жарновјецку (Kępa Żarnowiecka).

 

(Литература: E. Kampińska i J. Pałkowska, Z historii badań nad gwarami kaszubskimi, Rocznik Gdański, 15/16, 1956/1957, Gdańsk, 1958)

Објављено под Народ / Lud / Nôród / Volk / People | Коментари су искључени на Билаци

Билаци

Билаци (кашупски Bëlôki, пољски Bylacy). Kашупска језичка група која настањује Кемпу Сважевску (Kępa Swarzewska), Кемпу Оксивску (Kępa Oksywska), Кемпу Пуцку (Kępa Pucka) и полуострво Хел (Hel, кашупски Bëlôki: na Bëlôkach), названа по билачењу (видети) и која говори билачким говорима. Позната је још из 19. века, тј. од истраживања А. Гиљфердинга. Детаљније ју је проучавао Г. Брониш (G. Bronisch), издвајајући на њеном подручју (осим поменутих: град Пуцк (Puck) и село Полчино (Połczyno), жупу Мехово (Mechowo) и Стажино – Starzyno) 6 говора, а посебно је описао јастарски (Jastarnia). Полубилаци (półbylacy) настањују Кемпу Жарновјецку (Kępa Żarnowiecka).

 

(Литература: E. Kampińska i J. Pałkowska, Z historii badań nad gwarami kaszubskimi, Rocznik Gdański, 15/16, 1956/1957, Gdańsk, 1958)

Објављено под Језик / Język / Jãzëk / Sprache / Language | Коментари су искључени на Билаци